Прве реакције након представљања Предлога буџета за 2025. углавном су се односиле на пројектовани висок привредни раст од 3,7 одсто бруто домаћег производа. Овај раст је знатно већи од пројекција Светске банке од 2,5 одсто и нешто већи од прогнозе ММФ-а од 3,6 одсто. Цео планирани буџет заснован је на прогнозама економског раста, тако да би промашене пројекције збуниле све рачуне. Али министарка финансија Гордана Димитриеска-Кочоска је на састанку са новинарима рекла да жели да разјасни ову дилему и истакла да се овакав привредни раст може постићи јер се први пут заснива на реалним капиталним пројектима.

- Буџетом је за капитална улагања предвиђено око 830 милиона евра. Постоје инфраструктурни пројекти који су, према анализама Министарства саобраћаја и веза, реално изводљиви. Ту су и разни други пројекти из области саобраћаја, пољопривреде, управљања отпадом, затим реконструкција ђачких домова, доградња школа. Све те пројекте ћемо реализовати и отуда калкулације за привредни раст од 3,7 одсто - тврди министар.

Она објашњава да до сада није било актуелног представљања реалних капиталних пројеката и врло често су велики део били трансфери јавним предузећима. Она је, иначе, навела бројне пројекте за које смо имали новца, а нисмо имали имплементацију. Међу њима је напоменуо да од 2020. има новца за регионалну депонију, а досадашња реализација је 1 одсто, затим да је већ 2021. године за аутопут Скопље-Блаце одобрила Европска инвестициона банка, а европски Банке за обнову и развој о Букојчанима – Кичево и питао зашто још нису изграђени.

- Није било интересовања за реализацију капиталних инвестиција. На пример, било је лакше пренети субвенције пољопривредницима уместо да им се дозволи да имају воду у каналима. А онда, немамо пољопривредну производњу. Па нећемо имати! – коментарисала је Димитриеска-Кочоска.

Пред парламентарцима би требало да се нађе буџет за 2025. годину. На столу ће имати ставке прихода од 5,8 милијарди евра и ставке расхода од 6,6 милијарди. Буџет за годину ц већи је од ребалансираног за 10 одсто на страни расхода и 13 одсто на страни прихода.

Министар је рекао да ће бити више новца за плате, пензије и социјално осигурање.

– Плате су у неколико ставки. Поред оне која се посебно издваја и која износи око 50 милијарди денара, плате су урачунате и у износ за блок субвенције које се односе на плате у просвети, а које су 22 милијарде денара, а има 2 милијарде денара у рачуна државних функција, а колико ће се са њих трошити зависи од тога о којој минималној заради ће бити договорено на Економско-социјалном савету, који би требало да се састане у понедељак. Немамо увид у плате у Министарству здравља и Фонду ПИО – рекао је министар.

То значи да су без та два фонда плате за које се издваја новац из буџета тешке око 1,2 милијарде евра.

Министарка је још једном нагласила да ће пензионери од марта следеће године добити још по 2.500 денара, али, како је објаснила, не треба да чекају септембарско усклађивање, јер је то према садашњој методологији немогуће.

– Пензија се усклађује од 1. јануара и 1. јула сваке године према проценту повећања индекса трошкова живота у претходној половини године у односу на половину која јој је претходила, а објавио је Државни завод за статистику. У случају да повећање трошкова живота има негативан предзнак, пензија се не усклађује. Реално, сада ћемо имати негативне ставке и по инфлацији, и по порасту плата, иако ће их бити, биће ниже у односу на претходно полугодиште – објаснила је Димитриеска-Кочоска.

Буџетом за 2025. предвиђено је 14,5 милијарди денара (235,8 милиона евра) или 500 милиона денара (око 8 милиона евра) више од ребаланса буџета за ову годину.

– Захтеви су били за много већи износ. Али често нас упозоравају, па чак и сада када смо били у Светској банци, да имамо лошу имплементацију. Постојао је пројекат јединственог регистра који би приказивао све примаоце социјалних давања, али никада није реализован. Јединствени регистар би требало да покаже по ком основу човек добија бенефиције, а сада у то немамо увид. Дакле, ставка за социјална давања стално расте. У 2018. било је 9,4 милијарде, за 18. су тражили 2025 милијарди, а ми смо одобрили 14,5 милијарди – каже министар.