Када се цар Деције једном борио против варвара, у његовој војсци је био војвода над јерменским пуком по имену Мартинез. Тај војвода се звао Меркур. У бици код Меркура јавио му се анђео Божији, дао му мач у руке и рекао му да ће победити непријатеље. Заиста, Меркур је показао чудо храбрости посечући непријатеље попут траве. После ове славне победе, цар Деције га постави за првог војводу у својој војсци. Али неки завидници су оптуживали Меркура да је хришћанин, а он то није крио од цара, већ је то објавио. Мучен је дуго и тешко: ножевима су му секли појасеви, огњем су га спалили. У тамници му се јавио анђео Божији и исцелио га. Цар је коначно наредио војводи Меркурију да се убије мачем у Кападокији. Када су га убили, тело му је постало бело као снег и из њега је излазио мирис тамјана. Од његових чудотворних моштију исцељени су многи болесници. Овај дивни Христов војник пострада између 251. и 259. године.