Роман, од угледних родитеља. хришћанин и ђакон Цркве. После смрти цара Хелиогабала, у Риму је завладао цар Александар, чија је мајка Мамеја била хришћанка. Сам цар је био колебљив и неодлучан у вери; због тога је у палати држао статуу Христа и статуу Аполона, Аврама и Орфеја. Његове вође су прогониле хришћане и без краљевског наређења. Када је девица Татјана била мучена, молила се Богу за своје мучитеље. И гле, отворише им се очи, и видеше четири анђела око мученице. Када су то видели, њих осам повероваше у Христа, и због тога су и сами били мучени и убијени. Свету Татјану су и даље мучили: тукли су је, одсецали јој месо, стругали гвожђем и све унакажене и рањене бацали у тамницу увече да их сутрадан поново муче. Али Бог је послао своје анђеле у тамницу да је охрабре и да јој излече ране, па се Татјана ујутру појави пред мучитељима потпуно здрава. Бачена је пред лава, али ју је лав миловао и нимало је није повредио. Ошишали су је, мислећи по свом паганском уму, да се у њеној коси крије нека магија или магијска моћ. На крају су је извели са њеним оцем и обоје их убили мачем. Тако је 225. године ова славна девојка завршила свој живот са телом жене, и са мушким духом.