Рођен Сиријац, од родитеља сељака. Са осамнаест година побегао је од родитеља и замонашио се. Предавао се најтежим подвизима, постећи понекад и по четрдесет дана. Тада се предао посебном подвигу: наиме, даноноћно је стајао на стубу, у непрестаној молитви. Његов стуб је најпре био висок шест лаката, затим су му подигли један од дванаест, затим двадесет два, затим тридесет шест и на крају један стуб висок четрдесет лаката. Његова мати Марта два пута је долазила да га види, али он је не прими, него јој рече са стуба: „Не узнемиравај ме сада, мајко, ако се удостојим видећемо се на оном свету.“ Св. Симеон је претрпео безброј напада демона, али их је све побеђивао молећи се Богу. Овај светитељ је чинио велика чудеса и речима и молитвама исцељивао многе болеснике. Људи су хрлили око његовог стуба са свих страна, богати и сиромашни, краљеви и робови. И свима им је помогао: некима повративши телесно здравље, некима дајући утеху и поуку, а неке разоткривши због јеретичке вере. Тако је царицу Евдокију одвратио од евтихијске јереси и привео је православљу. Свети Симеон се подвизавао за време царева Теодосија Млађег, Маркијана и Лава Великог. Овај први стуб хришћанства и велики чудотворац поживе сто три године и упокоји се у Господу 14. септембра 459. године. Мошти су му пренете у Антиохију, у цркву посвећену његовом имену.