„О томе колика ће цена струје бити после 1. јануара 2025. још је рано говорити. Тендери још нису завршени, неки од њих нису ни почели, тако да би у овом тренутку било нетачно спекулисати какве ће бити цене, али не верујем да би било проблематичних одлука које би утицале на кућни буџет. “, рекао је вечерас предсједник Регулаторне комисије за енергетику (РКЕ) Марко Бислимоски.

Он је истакао да РКЕ тренутно анализира захтјеве за цијене које су већ доставили МЕПСО, МЕМО и Електродистрибућа, а како је рекао, у децембру ће их доставити и универзални добављач ЕВН Хоме. Он је додао да ће коначна цена по којој ће потрошачи плаћати струју после 1. јануара највише зависити од цене коју ће ЕСМ понудити на тендеру ЕВН Хоме.

- Најважнији елементи који ће утицати на одлуку која ће се примењивати од 1. јануара су трошкови откупа губитака електричне енергије у преносној и дистрибутивној мрежи и зависиће и од цене куповине електричне енергије коју ће универзални снабдевач понудити. Највећим делом ти трошкови зависе од цена које ће бити понуђене на тендерима. Увек сам био против било каквих екстремних шокова по питању цене струје, тако да ни сада не очекујем да ће бити проблематичних цена у односу на оно што смо имали у претходном периоду, рекао је Бислимоски у интервјуу за Сител ТВ.

Ове године, како је рекао, РКЕ први пут утврђује цене за пренос и дистрибуцију електричне енергије у процедурама података које компаније морају да доставе до 30. септембра.

– Компаније у једном делу нису биле у потпуности спремне за то и због тога подаци које су нам доставили у захтеву нису у потпуности добри, па су из тих разлога вероватно тражили повећање, колико су тражили. . Апсолутно неће бити прихватања, али ове захтеве тренутно анализирамо. Сигуран сам да ће нашим одлукама компаније од 1. јануара 2025. радити нормално и уобичајено, водећи рачуна да ни на који начин не буду погођена домаћинства и мали потрошачи, наглашава Бислимоски.

У 2023. години на нивоу државе, како сте рекли, имамо рекордно низак проценат увоза електричне енергије од 2,75 одсто.

– То је пре свега због чињенице да је у протекле три године изграђено око 900 мегавата нових производних објеката који производе струју од сунца и ветра, тако да је 2023. година била година са рекордно ниским увозом електричне енергије. Према подацима којима сада располажемо, верујем да ће и 2024. година бити на том нивоу и да ће Македонија у наредном периоду успети највећим делом да покрије своје потребе за електричном енергијом, пре свега због улагања у обновљиве изворе енергије. Очекујем и да ће бити нових инвестиција у изградњу постројења нове генерације, рекао је Бислимоски.

Поводом измена Закона о енергетици, он је истакао да се оне највише односе на регионално повезивање тржишта електричне енергије и природног гаса.

- То су обавезе које је Македонија преузела уласком у Енергетску заједницу, а све то ће нам омогућити да отпочнемо тржишно спајање нашег тржишта електричне енергије са тржиштима суседних земаља. Све то ће после средњорочног периода од 5 до 10 година значити да ће Македонија бити део заједничког паневропског тржишта, истакао је Бислимоски.

Нови закон о енергетици, додао је он, поједностављује и појашњава услове за уградњу батерија које ће се користити за складиштење електричне енергије коју производе фотонапонски и ветропаркови.

- Поред тога, поједностављују се процедуре за добијање дозвола у РКЕ, али је најважније да ћемо ми као земља у целини, мислим да ћемо први у региону имплементирати у своје национално законодавство најновије директиве Европску унију која се односи на енергетику, нагласио је Бислимоски.