Карпач, Пољска – три дана ово живописно место у срцу Доње Шлезије било је домаћин најважнијег окупљања политичких и економских елита из централне и источне Европе, место где ничу идеје и кују се планови за будућност. Економски форум, у организацији Института за источне студије Варшавске фондације, окупио је по 31. пут садашње и бивше председнике и премијере, комесаре Европске уније, академике, банкаре, пословне људе, аналитичаре и активисте, укупно близу 5.000 гости.

У години када је, први пут после више од осам деценија, рат у Европи престао да буде појам историје, већина од скоро 300 панела била је посвећена почетку новог хладног рата, политичким и економским последицама сукоба у Украјини и визије будуће безбедносне архитектуре на континенту и нових савеза.

Форум је председника Владимира Зеленског прогласио особом 2022. године, али су остала многа питања: ко ће имати лидерску улогу, САД, Британија или ЕУ? Какве су перспективе европске војске? Какви су планови новог Маршаловог плана за обнову Украјине?
Посебна пажња на конференцији, коју називају „Давос Истока“, била је посвећена неопходности смањења зависности од руског гаса, иако је енергетска трансформација одређена и новим политикама које намећу климатске промене.

Импресивно је мноштво тема са којима се савремени свет суочава: безбедност хране, пандемија, избеглице, дигитализација, транспорт, туризам, паметни градови, спорт... Како развити породични бизнис, да ли виртуелни новац има будућност, која је улога културних институција у савременом свету?

„Алтернативне“ чињенице

Платформу размене мишљења гостију из Европе, САД и Азије пратио је низ промоција, концерата, сусрета са ауторима разних публикација, на књижевним фестивалима.

На панелу на којем сам учествовао, на вишегодишњој и увек упечатљивој теми односа света политике и медија, чуо се низ обесхрабрујућих закључака: улазимо у нову еру. Политичари беже од класичних медија и окрећу се дигиталним платформама, преко којих успешније остварују моћ свог утицаја. Лакше им је да манипулишу, да траже лажне вести или „алтернативне чињенице“, иако је златно правило новинарства да чињенице немају алтернативу, да не трпе тумачења и да су светиње, а мишљење слободно.

Сложили смо се да се прекида однос „конструктивне напетости“ који традиционално обележава однос политике и новинарства у слободном друштву. Доналд Трамп, који је новинаре назвао „народним непријатељима“, успео је да промовише матрицу понашања која је постала узор многим светским политичарима који деле његово националистичко, популистичко и агресивно понашање.

Чини се да је прошло време када је бивши потпредседник САД Хјуберт Хамфри рекао: „Увек је ризично разговарати са новинарима. Они преносе све што сте рекли“.

Пропаганда и дезинформације путем друштвених мрежа постају све озбиљнији проблем за кредибилно новинарство, које, да би имало поверење јавности, мора да контролише власт, да је обавеже на транспарентност. Како се бранити? Да ли је образовање једини одговор? Како регулисати сферу слободе говора?

Највећу одговорност сносе политичари, не штедећи ни другу страну, оне гласнике јавне речи који су прихватили да седе у крило и буду вазали политичара. Није дужност новинара да размишља да ли ће информације које доносе некоме донети профит, а некоме штету. Свако има своје интересе, а медији нису ту да никоме удовољавају. Ако постоји такав однос, онда новинари постају полубраћа и плаћеници, јер својим извештајима наводе јавност да мисли оно што би други – најчешће политичари – желели.

„Патриотско” новинарство

Израз седма сила добио је ново значење након што је улога новинара еволуирала од репортера до коментатора друштвено-политичког живота. Главни уредници великих медија данас имају прилику да утичу на јавност, али и на власт - ако то желе.

С друге стране, политичари воле да мисле да је слобода медија садржана у њиховом праву да преносе – оно што желе да чују. Уверени да лојалност нације подразумева лојалност властима и вођи, они сматрају да откривање њихових грешака ствара проблеме и стога је непатриотски.

„Патриотско новинарство” је посебно важно у време рата. Чак се и судбина украјинског рата одлучује не само на бојном пољу већ и у информативном простору. Многи ће се изненадити што је такав концепт измишљен на Западу.

„Морамо имати на уму да је у време рата све што се говори на непријатељској страни фронта чиста пропаганда, а све што се говори на нашој страни је истина, правда и пример хуманости у борби за мир“, рекао је Валтер. Липман, икона америчког новинарства.

Ја то не прихватам, рекао сам панелу. Некритички приступ догађајима није патриотизам, већ његов сурогат. Мисија новинара је да дају истините информације које публика очекује, чак и ако их успут прогласе „непатриотским“.

Није било много дебате на панелу, али смо ми панелисти наставили. Италијан је био на мојој страни, Пољаци су ме изазивали. Сматрају да у таквим временима медији не смеју бити аполитични. Можда је зато владајући режим у Варшави мета оштрих критика Европске уније због подривања владавине права, посебно правосуђа и медија.