Трифун Костовски – Фото: Слободен печат / Методиј Здравев

Отишла је баба Ванђа

Морамо бити трезвено посвећени решавању загађења, користећи искуство и доказане резултате градова широм света који су се ухватили у коштац са овим глобалним проблемом. Влада Републике Македоније мора озбиљно да се позабави овим проблемом, јер су објективно моћ одлучивања и финансије под њеном контролом.

Загађен ваздух, не само у Скопљу већ и у другим градовима широм Македоније, посебно у зимским данима – постаје наша свакодневица, на коју се навикавамо као на нешто најнормалније. Нажалост, наше здравље плаћа данак загађења. Као никада до сада, проглашени смо за прваке света, први по загађењу ваздуха! Скопље, Струмица и други градови у Македонији носе атрибут најзагађенијих градова на свету. Сведоци смо да је загађење ваздуха, упркос одређеним мерама локалне и централне власти, и даље енормно високо и краткорочно опасно по живот.

У наслову сам, са дозом цинизма, поменуо бабу Ванђу, жену која је у својим визијама имала посебан дар да предвиђа будућност, али и предвиђа решења. Не треба нам баба Ванђа да предвиди очигледан друштвени колапс загађењем ваздуха и да нам понуди потенцијално решење, па као цивилизовани људи треба да решимо овај проблем загађења на системски, најсавременији и ефикаснији начин.

Као особа која је велики део свог живота провела ван Македоније, имао сам привилегију да упоредим градове широм Европе који су у то време имали најзагађенији ваздух, воду и земљиште, а данас су еколошки чисте средине у којима грађани уживају у предностима здраво окружење. Поменућу градове Краков и Катовице у Пољској, најзагађенија места у бившој комунистичкој Републици Пољској. Данас су ти градови са својим ваздухом једни од најчистијих на свету. Поменућу и град Есен у Немачкој, где је била концентрисана највећа производња црне металургије, светски познатог бренда Крупп, са огромним загађењем. Тај град је 2007. године проглашен за најчистији град на свету. Данас је у Есену тај отпад изолован од контакта са водом, ваздухом и људским присуством. На некадашњим депонијама изграђена су нова брда са сталним и богатим зеленилом и уз потпуну контролу отпада који се стационира под земљом.

Шта су ови градови урадили за свој ваздух?

Ликвидирали су целу прљаву прерађивачку индустрију. Замислите, град Краков у Пољској затворио је железару капацитета 2 милиона тона производа од гвожђа годишње, што у основи значи 6 пута већи капацитет железаре од Железаре у Скопљу. Затворили су кокс батерије које су производиле 3 милиона тона кокса годишње. Данас су те старе индустријске зграде претворене у дивна места за живот, са пословним просторима, хотелима, ресторанима. Одложени отпадни материјал из ове индустрије елиминисан је у веома брзом периоду. Поменуо сам само Краков, али исто важи и за све градове широм Европе у којима је била концентрисана основна и прљава индустрија (не зове се случајно црна металургија).

Када се обичан човек разболи, најважнији је преглед од стране стручних лекара како би се утврдила тачна дијагноза и истовремено понудили лекови који би требало да реше здравствени проблем. Правовремена дијагноза је увек најважнија. Дијагнозу у случају загађења ваздуха широм Македоније морају поставити стручњаци из ове области, који ће открити прави узрок загађења ваздуха у земљи и предложити мере за његово отклањање. Задњу реч и препоруке треба да да струка. Сведоци смо да у Македонији раде индустријски капацитети који штетно утичу на загађење ваздуха, не поштујући ионако „танке“ еколошке стандарде. Железара Скопље не постоји, али постоје компаније које раде у Скопској железари и које су дефинитивно саучесници у загађењу ваздуха. Депоније отпадног материјала из свих индустрија у последњих 80 година до данас нису решене. Тај отпад је међу нама грађанима Републике Македоније. Шта се ради са отпадом Железаре Скопље, Топилница-Велес, РЕК-Битола, ОХИС, Цементарница, Осломеј-Кићево, Југохром-Јегуновце, Купрум-Скопље и отпадом некада јаке кожне индустрије каква је Годел, који нису очишћено до данас.

Азбест је међу нама деценијама! Нажалост, свакодневно удишемо његову канцерогеност. Јаке, организоване земље су се ослободиле ове врсте канцерогеног материјала пре 50-60 година. Ми грађани Републике Македоније, посебно Скопљани, данас пијемо воду од овог канцерогеног материјала убаченог у азбестне цеви. Да не помињемо да је исти овај материјал уметнут у све не тако давне конструкције.

Неопходно је хитно решење

Решење овог проблема није нимало једноставно, али је хитно неопходно. Треба тражити најбоље светске компаније, специјализоване за потпуно откривање узрока загађења ваздуха у Македонији са понудом за одржива решења. Пасивност не води никуда! Налази да смо светски лидер у загађењу ваздуха не значе ништа док се нешто не уради. Не само ваздух, треба направити детаљну анализу воде и земљишта. То је једини начин да дођемо до тачних узрока, како да изградимо своју будућност и елиминишемо све штетне радње по здравље људи.

Више је него јасно да многи прљави индустријски објекти треба да нестану или да буду дислоцирани, попут Цементара - Скопље и многих других малих индустријских објеката који својом производњом загађују нашу околину. Нема другог начина. Имамо озбиљан проблем!

Данас нема бабе Ванђе. Али има много угледних политичара и појединаца који верују да ће се овај проблем решити сам од себе или верују у Ванђу. Морамо бити трезвено посвећени решавању загађења, користећи искуство и доказане резултате градова широм света који су се ухватили у коштац са овим глобалним проблемом. Влада Републике Македоније мора озбиљно да се позабави овим проблемом, јер су објективно моћ одлучивања и финансије под њеном контролом. Зато предлажем да наш премијер, као један од приоритета, посвети део свог времена и ангажује саветнике из иностранства који имају искуства у решавању оваквих проблема. То би било довољно за добар почетак у борби против општег загађења животне средине у нашој земљи.

(Аутор је бизнисмен и бивши градоначелник Скопља)

ЈЕЗИК НА КОЈЕМ СУ НАПИСАНЕ, КАО И СТАВОВИ ИЗНЕШЕНИ У КОЛОНАМА, НЕ ОДРЖАВАЈУ УВЕК УРЕДНИЧКУ ПОЛИТИКУ „СЛОБОДНЕ ШТАМПЕ“

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 100 ДЕНАРА

Видео дана