Уговор о транзиту руског гаса кроз Украјину, потписан 2019. између Гаспрома, украјинског оператера гасног система ГТСОУ и компаније Нафтогас, истиче 31. децембра 2024. године. Тренутно постоје нејасноће и политичке тензије око његовог наставка.

Украјински председник Володимир Зеленски и званичници из Кијева саопштили су да неће бити продужења овог споразума и да ће транзит руског гаса и нафте бити обустављен од 1. јануара 2025. године.

Председник Русије Владимир Путин је, с друге стране, нагласио да је за наставак транзита потребно унапред постићи нови договор и резервисати капацитете, што до сада није урађено.

Став Украјине о обустави транзита је део ширег политичког контекста у вези са европском енергетском политиком и сукобима између Русије и Украјине. Овај сценарио би могао значајно да утиче на токове енергије у Европи, јер је транзит кроз Украјину важан пут за снабдевање неколико европских земаља руским гасом.

Аустрија не очекује гасну кризу у наредним зимама, чак и ако се транзит руског гаса кроз Украјину заврши 2024. године. Ова процена долази од националног енергетског регулатора Е-цонтрол, на основу података о степену складишног капацитета, диверсификацији извора снабдевања и дугорочним плановима за повећање увозних капацитета.

Према речима Алпхонса Хабера, члана Е-цонтрол одбора, Аустрија је у стању да у потпуности замени руски гас који стиже преко Украјине увозом преко Италије и Немачке. Од октобра 2023. године капацитет увоза гаса преко Италије повећан је на 95 терават сати годишње, док је капацитет за увоз преко Немачке 90 твх.

Потрошња гаса од каменица у исто време пала је са 96 твх у 2021. на 75,64 твх у 2023., што представља смањење од 21,4 одсто.

Главни извори гаса (преко Немачке) су хрватски гас и течни природни гас из САД, док преко Италије обезбеђује гас из Алжира и течни гас из Катара. Дугорочни планови укључују повећање капацитета увоза преко Немачке на 117 терават сати годишње до 2027. кроз пројекат ВАГ-петље.

Аустрија је обезбедила стратешку резерву од 20 тв гаса, што је резултат инвестиција од скоро 4 милијарде евра. Складишта су тренутно попуњена до 90 одсто, што укључује 92 твх гаса. Од тога је 33 терават сата директно намењено аустријским потрошачима, док ће још 16 терават сати вероватно остати на домаћем тржишту. Међутим, део капацитета користе страни купци, углавном из Немачке, који гасом могу да тргују на аустријској берзи.

Додатни изазов представља почетак америчких санкција руској Гаспромбанци 20. децембра, што може отежати финансијске трансакције везане за куповину руског гаса.

Цене гаса на европском тржишту углавном се формирају на берзама. Руски гас је некада био повољан због ниских трошкова производње и дугорочних уговора везаних за цене нафте, али су либерализација европског тржишта и политички сукоби са Русијом довели до промена у структури цена.

Повећање велепродајних цена гаса последњих недеља неће значајно утицати на домаће цене, пошто су потрошачи у Аустрији заштићени фиксним уговорима, а главни део снабдевања је већ завршен. Међутим, дугорочно је могуће да ће прелазак са руског гаса довести до виших цена због већих трошкова снабдевања из других извора.