Фотографија: екран за штампу

Аушвиц после 80 година: Политичари ћуте, преживели говоре

Бивши затвореници Аушвица једини ће причати своје приче у понедељак, док ће краљеви, председници и премијери само ћутке слушати.

Више од 50 државних делегација, углавном на највишем нивоу, окупиће се на комеморативној свечаности поводом 80 година откако су војници Црвене армије ослободили најстрашније логоре смрти. Аушвиц је постао симбол холокауста који је нацистичка Немачка извршила над шест милиона Јевреја, од којих је милион умрло управо на том месту од 1940. до 1945. године - преноси H1.

Званичници у музеју на месту некадашњег концентрационог логора Аушвиц И и логора за истребљење Аушвиц-Биркенау, изграђеног у окупираној Пољској у близини града Освјецима, рекли су да овог пута не желе говоре политичара.

Само ће преживели испричати своје приче – а доћи ће их педесетак – вероватно на последњој великој комеморацији где ће бити присутни у значајном броју.

Међу светским лидерима који ће присуствовати комеморацији биће француски и немачки председници Емануел Макрон и Франк-Валтер Штајнмајер, биће ту и британски краљ Чарлс, а учествоваће и хрватска делегација коју предводи премијер Андреј Пленковић.

„Неће бити политичких говора“, рекао је Пјотр Цивински, директор Меморијала и музеја Аушвиц-Биркенау, у недавном интервјуу за Гардијан. Желимо да се фокусирамо на последње преживеле који су међу нама и њихову причу, њихов бол и трауму и моралне обавезе које нам остављају“, додао је он.

А њих је све мање јер је већина њих веома стара и често слабог здравља.

Преживели који су разговарали са агенцијом Франс прес уочи годишњице истакли су важност очувања сећања на оно што се догодило када више не буду живи сведоци. Они такође упозоравају на растућу мржњу и антисемитизам у свету и говоре о страховима да ће се историја поновити.

Актуелна политика омета припреме за меморијалну церемонију. Пољски премијер Доналд Туск недавно је изјавио да сваки израелски политичар, укључујући премијера Бењамина Нетањахуа, може доћи у Пољску без страха од хапшења, иако је Пољска члан Међународног кривичног суда (ИЦЦ) који је издао налог за хапшење израелског премијер.

Цивински је за Гардијан целу ситуацију назвао "медијском провокацијом", јер каже да нема назнака да је Нетањаху икада планирао да дође на церемонију. Делегацију Израела предводиће министар просвете.

Русија, иако бивша ослободилачка војска, није позвана због рата у Украјини.

Цивински је нагласио да су и Руси и Украјинци служили у Црвеној армији која је ослободила логор и да је сукоб у Украјини „рат који један ослободилац води против другог”.

Руска делегација учествује на свечаности сваке године, а већ трећу годину није позвана.

Директор музеја Аушвиц-Биркенау одбацио је било какве паралеле између руских злочина у Украјини и израелског напада на Газу.

„Покушавам да одвојим Аушвиц од политике и тражим од политичара да не уносе политику у Аушвиц. Али ситуација је, наравно, потпуно другачија“, рекао је он.

Седам хиљада преживелих

Како су се Совјети приближавали Аушвицу у јануару 1945. године, немачки СС је натерао 60.000 затвореника на марш на запад познат као Марш смрти. Пре него што су побегли, нацисти су покушали да униште њихову фабрику смрти, дижући у ваздух гасне коморе и крематоријуме у Биркенауу.

Црвена армија је стигла на место „апсолутног зла“ 27. јануара и тамо затекла око 7.000 преживелих. УН су тај дан прогласиле Међународним даном сећања на холокауст.

У највећој фабрици смрти у Другом светском рату, тачан број погинулих није поуздан, али историчари процењују да је око 1,1 милион мушкараца, жена и деце погубљено или умрло од болести, глади и исцрпљености, од којих је око милион Јевреји. Остали су углавном били Пољаци, Роми и руски затвореници.

Никада не заборави

Четрдесетак преживелих пристало је да разговара са агенцијом Франс прес уочи годишњице. Из 15 земаља, од Израела до Пољске, Русије и Аргентине, од Канаде до Јужне Африке, испричали су своје приче.

"Како свет може дозволити Аушвиц?", пита се 95-годишња Марта Нојвирт из Сантјага, која је рођена у Мађарској. Имала је 15 година када је превезена у Аушвиц.

Џулија Волах, која данас има скоро 100 година, тешко прича о томе шта јој се догодило. Парижанка је у последњем тренутку скинута са транспорта до гасне коморе.

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 100 ДЕНАРА

Видео дана