Демографска кретања у земљи су неповољна. Са учешћем од 20 одсто одраслог становништва старијег од 65 година, Македонија је и према европској дефиницији у групи земаља које су демографски окарактерисане као земље са старим становништвом. Али наше одрасло становништво нема „ружичасти стандард“. У Македонији, према последњим подацима Фонда ПИОСМ, има 337.871 пензионера, а просечна пензија је 22.187 денара. Међутим, према структури прихода, чак 126.168 пензионера, или 37,3 одсто, има пензију до 16.909 денара!

Управо зато што у земљи има пензионера са пензијама које не могу да преживе, нова влада је најавила линеарно повећање пензија, два пута по 2.500 денара, једном у септембру и једном у марту следеће године. И док Министарство финансија има рачуницу по којој ће линеарно повећање пензија коштати додатних „само“ 3 милиона евра месечно у односу на законско прилагођавање трошкова живота и раст зарада, Фискални савет и стручњаци упозоравају да ће се рупа која се мора продубити продубити да би се закрпила новцем из државне касе, због недовољних средстава од пензијских доприноса.

По којој цени ће се уштедети пензиони стандард?

Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, усаглашавање пензија се врши два пута годишње, првог марта и првог септембра.
„Усклађивање старосне пензије врши се према кретању индекса трошкова живота у износу од 50 одсто и повећања просечне зараде исплаћене свим запосленима у Републици Северној Македонији у износу од од 50 одсто“, пише у Закону. Уредбом је објашњено и да се за мартовско усаглашавање узимају подаци из друге половине претходне године, а за септембарско из прве половине исте године.

Министарка финансија Гордана Димитриеска-Кочоска каже да би по овом моделу пензије од септембра требало да порасту за 9,35 одсто. Тренутни месечни износ који се издваја за пензије је 7,1 милијарда денара.

- Усклађивањем по закону за пензионере би требало да се издваја додатних 664 милиона денара месечно. А за линеарно повећање од 2.500 денара за сваког пензионера треба издвојити 845 милиона денара за месечно ново – открила је математичарка Димитриеска-Кочоска.

Ребалансом Буџета, који је у скупштинској процедури, обезбеђено је додатних 5 милијарди денара за исплату пензија до краја 2024. године.

- Од тих 5 милијарди денара, 2,5 милијарди денара су средства која се додатно преносе Фонду ПИО како би се од септембра 2.500. године остварило најављено линеарно повећање пензија за 2024 денара, које ће бити исплаћене у октобру - објаснили су за " Слободен прес“ из Министарства финансија и додају да у буџету није предвиђен новац чак ни да би се њиме управљало по усклађивању у складу са законом.

Према њиховој рачуници, 34,5% укупног буџета ПИОМ-а пребацује се из Централног буџета у буџет ПИОМ-а по свим основама, преостала средства ПИОМ обезбеђује из сопствених извора прихода, односно социјалних доприноса на зараде.

Глигор Бишев, председник Фискалног савета, каже да управо због чињенице да ни сада значајан део пензија не може да се покрије пензијским доприносом, повећање пензија од 5.000 денара може значајно да продуби дефицит у пензионом фонду.

– Фискални савет предлаже, уколико се приступи повећању пензија изнад прописаног правила, да се уз меру за пензије додају и друге мере, које треба да омогуће повећање приходовне стране буџета и пензијског фонда, као што су мере за повећати старосну границу одласка у пензију која ће бити у складу са повећањем животног века становништва и потребе за квалификованом радном снагом, унапређењем наплате доприноса и пореза, сузбијањем сиве економије и разматрањем могућности повећања стопе пензијских доприноса с обзиром на да је на умереном нивоу у односу на земље региона – каже Бишев.

 Пензија није социјална категорија

Из Партије пензионера, која је сада у опозицији, кажу да нису против успутног нивелисања пензија, али да то не сме да буде пракса.

- Пензија је економска, а не социјална категорија. У зависности од тога колико новца сваког појединца уплаћује као пензијски допринос, то ће бити износ његове пензије. Линеарно повећање пензија није фер, па чак није ни легално, али се, наравно, закон може променити. Ипак, рекао бих да је овакво успутно линеарно повећање пензија добро да би се изједначили они са најнижим и највишим пензијама и побољшао животни стандард пензионера са нижим примањима. Али ако се овако нешто дешава стално, онда ће се приближити пензије једног пољопривредника и једног универзитетског професора - рекао нам је Илија Николовски, председник Партије пензионера.

Према подацима Фонда ПИОМ, најниже личне пензије износе 13.152 денара и то за старије пензионере који су право на пензију остварили од 1. јануара 1997. године. Тада су промењени проценти за обрачун, па они који су отишли ​​у пензију у години пре њих имају најповољнију и најнижу пензију од 16.144 денара. За пензионере који своје право остварују од 1. јануара 2002. године, најнижа пензија је 13.852 денара.
Пошто постоје и породичне пензије, где се пензија наслеђује од преминулог, као и инвалидске, у земљи има чак 22.972 корисника, односно 6,8 пензионера са пензијама до 13.192 денара!

Николовски, међутим, објашњава да са просеком од 22.187 денара не заостајемо за земљама у региону.

– У поређењу са регионом, наше пензије нису најниже, како се то обично показује. Тако је, према подацима Евростата, македонска просечна пензија 342 евра, бугарска 226, у Албанији је просек 131, у БиХ 237, у Србији 383, а у Црној Гори 291 евро - каже Николовски.

Он каже да Партија пензионера већ дуже време предлаже закон о минималној пензији, као и социјалне пакете из социјалног фонда државе, а не из ПИОСМ фонда намењеног најугроженијим пензионерима. Али при томе, каже Николовски, треба да се уради њихово мапирање, тако да се не узима у обзир само висина пензије, већ укупан приход, јер пензионер може имати малу пензију, али велику имовину коју изнајмљује .

А професорка Универзитета Јадранка Мршић, која је један од твораца тростубног пензијског система, каже да се „решавање проблема малих пензија и остваривања пристојних примања и услова живота пензионера врши кроз друге мере социјалне заштите или кроз увођење другог – нулти стуб за општу државну пензију која се исплаћује свим грађанима, а износ утврђује држава и покрива општи буџет”.

– Држава осмишљава пензијски систем на начин да обезбеди адекватне пензије и финансијску одрживост пензионог система, а ова два циља треба да испуњава комплементарно, односно да не угрози један на штету другог. Одлуке о пензијском систему треба да буду конзистентне и свеобухватне, а не једнократне и да задовољавају друге циљеве. Финансијска одрживост система зависи од уплата у пензијски фонд и износа за исплату пензија; ако се једна страна креће негативно, то ће утицати на другу. Приходи зависе од стања у привреди, кроз број запослених и висину зарада, а на трошкове утиче број пензионера и висина пензија, па се уз додатне интервенције у систему кроз неоправдано повећање пензија, не ради о висини пензија. нарушена је пројектована равнотежа система - изјаве о "Слободној штампи", Мршић.

Како функционише пензиони систем и може ли се наставити?

Сви запослени након 1.1.2003.године су обавезни чланови другог пензијског стуба. Две трећине пензијског доприноса иде у државни фонд, а једна трећина у обавезни приватни фонд по избору осигураника. Тренутна стопа пензијског доприноса је 18,8 одсто, али када је замишљен двостубни пензијски систем, стопа поврата пензија износила је 21,2 одсто. Према подацима Евростата, Македонија је земља са највећим порастом учешћа у популацији старијих од 65 година у периоду од 2012. до 2022. године међу европским земљама. Добра вест је да је однос између осигураника и пензионера побољшан. Ако је 2003. био 1,3, према последњим подацима за 2022. достигао је 1,7 када је 572.327 запослених који плаћају пензијско осигурање финансирало 334.816 пензионера. Лоша вест је да је овај однос од 1,7 запослених на једног пензионера погоршање у односу на претходне године. На пример, у 2015. и 2016. години тај однос је био 1,9.
Са оваквим променама параметара поставља се питање: Да ли да дође до нове реформе пензионог система.
Професорка Јадранка Мршић каже да треба преиспитати стопу доприноса за пензију, али и приступити озбиљним изазовима који утичу на функционисање пензионог система.

– Старење становништва је један од фактора који утичу на дугорочну финансијску одрживост пензионог система, па повећава трошкове пензионог фонда. Од успостављања система са три стуба, у привреди и друштву се дешавају убрзане промене које, уколико се не третирају на одговарајући начин, могу значајно да наруше стабилност овог система. Велики проблем представља висока стопа имиграције која смањује будућу расположиву радну снагу што узрокује очекивани мањи прилив доприноса у пензиони фонд, о чему се мора водити рачуна што је пре могуће. Следи непроменљиво висок ниво сиве економије, који такође негативно утиче на приходе пензионог фонда. А ниска продуктивност, која је директно повезана са нивоом плата, директно утиче на приход фонда. Нема времена за одлагање суочавања са овим претњама, потребан је комплекс иницијатива и мера у области образовања, тржишта рада, спречавања сиве економије, задржавања младе радне снаге, улагања у инфраструктуру, стимулисања технолошког напретка, подстицања раста. малих и средњих предузећа. А о повећању стопе доприноса за пензије треба озбиљно размислити, која је на нижем нивоу од стопе по којој су рађене пројекције за тростубни систем и нижа је од 23,6 одсто, што је просек у европским земљама – он рекао нам је Мршић.

Број пензионера се, пак, стално повећава. Ако је у мају било 337.871, у јануару је било 765 пензионера мање. Старење становништва, у комбинацији са егзодусом младе популације, производи катастрофалну формулу за пуњење пензијских каса.

- Смањење наталитета, фертилитета и повећање старосне границе становништва су глобални проблеми са којима се и ми суочавамо. Наша држава стари, а имамо све мање младог становништва, што се огледа у смањењу броја ученика, како у основним тако и у средњим школама. То значи да ће у будућности наше радно способно становништво бити све мање. С друге стране, имамо такозвани „одлив мозгова“. То значи да губимо квалификовану популацију. То ће нам створити проблем у образовању, здравству, технолошком развоју земље. То је тренд који доводи до мањег броја запослених и мањег прихода, што ће директно утицати на пуњење државне касе. Истовремено, последњих деценија годишње се у просеку исели око 30.000 младих. Удео одраслог становништва у укупном становништву је већ 20 одсто, што значи да смо земља са старим становништвом. То су озбиљни проблеми и велики изазови за решавање - рекао је демограф Дончо Герасимовски.

Каже да је потребна озбиљна демографска стратегија. Нова влада оснива потпуно ново министарство, социјалну политику и демографију, које ће морати да спроводи Национални план за демографију, као једно од кључних опредељења победничке коалиције на прошлим изборима и у програму ВМРО-ДПМНЕ.

Овим текстом Фрее Пресс се придружује иницијативи за повећање транспарентности институција коју Институт за комуниколошке студије спроводи у сарадњи са медијима у оквиру пројекта „Користи чињенице“, који подржава Британска амбасада.