То се неће догодити ове недеље, када је требало да се одржи други круг избора. Врховни суд Румуније поништио је резултате првог круга председничких избора на којима је Ђорђеску, као независни кандидат, имао 22,9 одсто. У другом кругу је требало да се такмичи са проевропљанком Еленом Ласкони из Алијансе за спас Румуније, која је освојила нешто више од 19,18 одсто гласова.

Али остаје чињеница да је Георгесцу био релативни победник у првом кругу и да би Румунија могла да добије председника који се профилише као проруски скептик НАТО.

Избори су били под хибридни  утицаја Руса

Други круг је требало да се одржи недељу дана након парламентарних избора на којима је победио социјалдемократски ПСД са 22,4 одсто. Значајан је огроман успон екстремне деснице, расуте у неколико група, која је на овим изборима добила историјски висок удео гласова од 30 одсто.

Калин Ђорђеску је користио Тик-Ток да шири своје антиевропске и анти-НАТО поруке и победи у првом кругу председничких избора у Румунији. У међувремену, Агенција за телекомуникације суспендовала је Тик-Ток до истраге о наводним манипулацијама у вези са изборима. Видео снимци имају 52 милиона прегледа. Постали су вирални, произведени у популистичком стилу, праћени драматичном музиком и титловима. Ђорђеску је приказан како преврће противнике у џудоу попут Путина и јаше белог коња у традиционалној румунској мајици.

Георгесцу је искористио фрустрацију бирача због инфлације и корупције, окривио је ЕУ и НАТО за већину невоља земље и тврдио да је нарушен „суверенитет“ Румуније. Такође је похвалио Јона Антонескуа, фактичког лидера Румуније у Другом светском рату, који је осуђен на смрт због своје улоге у румунском холокаусту, и Корнелија Зелеа Кодреануа, вођу Гвоздене гарде пре Другог светског рата – једне од највећих насилних антисемитских покрета у Европи.

Један од његових најпопуларнијих видео снимака на ТикТок-у укључивао је лажне тврдње да су деца избеглице из Украјине добила више државне помоћи од румунске деце.

„Знате ли колики је дечји додатак у Украјини? Шта му нуди Румунија, румунска држава? Рећи ћу вам – 3700 леја (780 долара), а за румунско дете исти додатак је 248 леја, за исти узраст“, ​​рекао је Ђорђеску у Тик-Ток видео снимку објављеном 5. новембра.

Чињенице које је изнео касније су проверене и утврђено је да су лажне. Упркос лажним тврдњама, видео ТикТок, снимак дужег интервјуа са Георгесцуом на државној телевизији, показао се популарним, са 5,1 милион прегледа и више од 213.000 лајкова.

Џорџску се више ослањао на ТикТок него на било који од својих противника да би пренео своје поруке, рекао је Драгош Станца, стручњак за медије у Румунији.

Како подсећа Политико, он је револуцију из 1989. којом су окончане деценије комунистичке владавине описао као државни удар који је Запад искористио да украде ресурсе Румуније. Румунске фашисте тридесетих година прошлог века назвао је националним херојима.

Он је 2020. рекао да је купање у хладној води најбоља вакцина против корона вируса. Ове године је рекао да Ковид не постоји, да нико никада није видео вирус и да је „једина права наука Исус Христос“.

Он хвали Трампа и Путина

Он је у интервјуу за Би-Би-Си, поред изјаве да ће укинути сву помоћ Украјини, похвалио Доналда Трампа и лидера мађарских популиста Виктора Орбана, а Владимира Путина назвао је „патриотом и вођом“. Он је одбацио тврдње да је „Московац, пише Хрватски Индек.

Али Запад се највише плаши његовог односа према НАТО-у. Румунија је већ две деценије чланица НАТО-а и дом је ваздушне базе која се тренутно унапређује како би постала највећа у Европи. Букурешт тренутно троши 2,25 одсто свог БДП-а на одбрану, што је изнад предвиђеног циља од 2 одсто. Такође је познато да је Румунија послала доста наоружања у Украјину и да је кључна рута за извоз украјинског жита.

Добро координирана кампања

Поред изражавања својих политичких ставова, Георгесцу је такође користио Тик-Ток за објављивање видео снимака на којима иде у цркву, вежба џудо и трчи, очигледно у покушају да побољша свој имиџ чистог хришћанина.

Како би осигурао да његове Тик-Ток клипове види најшира могућа публика, Георгесцу је подстицао своје пратиоце да их поделе и промовишу помоћу хештегова који укључују његово име.

У нечему што се чинило добро координираном кампањом, кратки видео снимци у којима се критизира Георгесцу, неки с његовим именом у наслову профила, дијељени су на хиљадама других налога.

Ово је удар на безбедност у Европи?

„Гласови које је добио су против естаблишмента. Ово није избор човека него рушење система, то је био глас против, а не глас за. Ако се Румунија удаљава од идентитета ЕУ и НАТО, онда се безбедносна структура мења. Тешко је рећи да ли су ти гласови дефинисани идеологијом или неким, рекао бих, тешко објашњивим рефлексом да се униште институције и изаберу кандидати који су све само не оно на шта су навикли.

Талас избора на основу антиинституционалних гласова се наставља. Овај тренд смо видели и у другим земљама у Европи. Ово је изузетно интересантно посматрати са политичке тачке гледишта, али је прилично забрињавајуће. Овакви изборни резултати у важном НАТО партнеру додатни су удар на сигурност у Европи“, додаје Сенада Шело Шабић са Института за развој и међународне односе у Загребу.

То јача про-Путинов блок

Про-Путинов блок би очигледно могао поново да ојача. Стубови су Мађарска и Словачка, кроз активности Орбана и Роберта Фица. Иако Александар Вучић покушава да одржи баланс између ЕУ и Русије, Србија се такође доживљава као проруска земља.

Аустрија ће морати да се придружи овом друштву ако победник избора, Херберт Кикл из крајње десничарске Слободарске партије, постане канцелар. Следеће године су избори у Чешкој, где Андреј Бабиш, бивши премијер, иде све боље према анкетама. Познат је по томе што се нада да Украјина никада неће постати чланица НАТО-а.

„Имамо тенденцију да они који су били на власти губе власт. Колико год се с правом плашили нових влада и политичара, који не беже од тога да институције користе за своје потребе и аутократске тенденције, они морају постати разлози грађанима. незадовољство нису само они који су заведени и несвесни

Када се слушају поруке оних којима се дају гласови, јасно је да оне постоје да стварају проблеме и изазивају страх, а не да решавају проблеме. Постоји и антилиберални моменат подстакнут идејом против различитости било које врсте, фиксираним на избеглице и мигранте, што само додатно повећава тензије.

Демократија даје такве слободе у креирању политике. Али бојим се да ови о којима говоримо теже да руше институције да би што дуже остали на власти, у ствари се претварају у аутократе и узурпирају власт. „Демократија то не би требало да дозволи“, рекао је Шело Шабић.