Телефонски разговори америчког председника Доналда Трампа са руским председником Владимиром Путином и украјинским председником Володимиром Зеленским ове недеље представљају најинтензивнију дипломатију усмерену на окончање рата у Украјини од руске инвазије која је почела пре три године.

Први знаци су, међутим, обесхрабрујући, јер је Путин одбио да потпише Трампов предлог о 30-дневном прекиду ватре, пише ЦНН.

Међутим, Трамп отварање било каквог дијалога квалификује као тријумф. И сваки лидер покушава да манипулише дипломатијом за своје циљеве и игра се са јавношћу – не само да би избегао кривицу ако се све распадне.

Бела кућа ствара фикцију значајног напретка, како би задржала шансе за развој мировног процеса, али и да би подржала све нестабилнију идеју да је Трамп велики преговарач, јединствено способан да оствари оно што је замислио.

Путин је категорички одбацио Трампов главни захтев за прекид ватре. Он је једноставно објаснио – није спреман да оконча рат, што је видљиво из нових услова које Украјина никада не би могла да прихвати да жели да опстане као суверена држава.

Али ни Кремљ не жели да отуђи Трампа, па је понудио мамац могућности односа великих сила са Русијом да привуче америчког председника.

Зеленски схвата да не може себи да дозволи понављање катастрофалног сукоба у Овалном кабинету, па сада спремно пристаје на скоро све што Трамп затражи. Иронично, аргумент Зеленског који је делимично подстакао спор са Трампом у Вашингтону – да се Путину не може веровати да поштује прекид ватре – сада се показао тачним.

Украјина и Русија се такмиче за Трампову пажњу и покушавају да окриве једна другу за нарушавање примирја. После ноћи интензивних борби, свака страна је оптужила другу за кршење делимичног споразума који је посредовао амерички председник како би се избегао напад на енергетску инфраструктуру.

Њихово дистанцирање подрива Трампове оптимистичне изјаве да је мировни споразум надохват руке.

Бела кућа је јавно игнорисала Путинову тврдоглавост, хвалећи разговор са Трампом у уторак и заказујући техничке разговоре са Русима у Саудијској Арабији у наредним данима.

Стварање илузије напретка може бити важан аспект мировних преговора, нудећи подстицај зараћеним странама да остану за преговарачким столом.

Међутим, у овом случају изгледа да је алтернативна стварност осмишљена и да заштити част Трампа, који је током предизборне кампање предвиђао да ће решити рат за 24 сата.

У њиховом телефонском разговору у уторак, Путин се јасно показао као победник у разговору са председником САД, који није спреман да врши било какав притисак на моћника Кремља.

С друге стране, изгледа да је Трамп попустио пред Зеленским, вероватно због ласкавог тона украјинског председника.

Током њиховог једночасовног разговора у среду, он се сложио да помогне у проналажењу потребне опреме противваздушне одбране за Украјину у Европи.

Портпаролка Беле куће Керолин Левит рекла је да ће Сједињене Државе наставити да пружају војну помоћ и обавештајне податке Украјини.

Ово је важно јер је Трамп прекинуо такву помоћ да би приморао Кијев да седне за преговарачки сто. То такође представља ретку замерку Путину, који је суспендовање америчких војних и обавештајних ресурса за Украјину поставио као услов за трајни мир.

„Управо сам завршио веома добар телефонски разговор са украјинским председником Зеленским. Трајао је око сат времена“, написао је Трамп на Трутх Социал.

„Већина разговора била је заснована на јучерашњем позиву са председником Путином да се и Русија и Украјина ускладе са својим захтевима и потребама. На добром смо путу.

После његових разговора са Путином и Зеленским, Трампов сан о мировном споразуму изгледа далекији него икад. Међутим, ако се сва драма овог викенда некако покаже као почетак истинског покушаја да се створи праведно и трајно решење, Трамп ће доказати да његови скептични критичари греше.

Русија није променила своје циљеве од инвазије

Трампова администрација ће ускоро бити сведок демонстрације дипломатије Кремља – прихватањем 30-дневног прекида ватре у принципу, али га у пракси одбијајући уз низ услова који захтевају капитулацију Украјине и Запада, Путин купује време.

Дуги преговори о техничким питањима ће његовим снагама дати времена да искористе своју тренутну предност на бојном пољу и потисну украјинске трупе из региона Курск у Русију – један од ретких територијалних адута Кијева за било које будуће мировне преговоре.

Путинови услови за мировни споразум – укључујући смену актуелне украјинске владе, демобилизацију кијевских снага и жељу да се НАТО повуче из источне Европе – нису се променили.

На разговорима са Русијом у Саудијској Арабији раније овог месеца, амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да ће наредних дана бити тестирана озбиљност Москве у преговорима.

На њима је да кажу да или не. Надам се да ће рећи да. Ако то ураде, мислим да ћемо направити велики напредак. „Ако они кажу не, онда ћемо, нажалост, знати шта је овде препрека миру“, рекао је Рубио, који сматра да је Москва сада негативно одговорила.

Међутим, он то не може да каже из очигледних политичких и дипломатских разлога и нема правог избора него да настави да их притиска.

Финска министарка спољних послова Елина Валтонен најбоље је сажела тренутно стање преговора у интервјуу за Си-Ен-Ен.

„Трамп жели мир. Европа жели мир. Украјина жели мир. А једино што недостаје је Путин.

Међутим, мало је вероватно да ће Русија повући своје снаге. Према руском извештају о телефонском разговору са Трампом, Путин је Трампу понудио шансу да створи широке односе са Русијом које жели, што изгледа присиљава америчког лидера да посматра рат у Украјини као споредну причу.

Следеће, САД желе да преговарају о прекиду ватре у Црном мору – што такође одговара Путину, јер би, попут предложеног заустављања напада на енергетску инфраструктуру, могло да лиши Кијев једног од његових најуспешнијих ратишта.

Украјина нема другог избора него да игра Трампову игру

Рубио и саветник за националну безбедност Мајк Волц описали су позив Зеленског Трампу као „фантастичан“. Ово представља дипломатски успех за украјинског председника, мање од три недеље након што је избачен из Овалне канцеларије.

Зеленски је ублажио свој приступ, очигледно мислећи да, да би спасио своју земљу од најгоре председникове про-Путинове политике, он мора бити страна у сукобу која је најјасније посвећена миру, а тиме и дипломатском тријумфу који Трамп очајнички жели за своје политичко наслеђе.

Украјински председник је у извештају о свом разговору са Трампом наговестио да је захвалио Трампу на „добром и продуктивном почетку посла“.

„Верујемо да се заједно са Америком, са председником Трампом и под америчким вођством, ове године може постићи трајни мир“, рекао је Зеленски у изјави која је била много наглашенија о америчким напорима него што су то рекли Руси.

Он је покренуо кључно питање за Украјинце у било ком мировном споразуму: безбедносне гаранције које би биле од виталног значаја за спречавање нових сукоба.

А према америчком извештају о позиву, чини се да је позитивно одговорио на сугестију коју је Трамп изнео у свом уобичајеном стилу трансакције, да би будуће америчко власништво над украјинским електранама могло да побољша њихову безбедност.

Док удовољава Белој кући, Украјина такође ради на паралелном фронту са Европом, која гради „коалицију вољних“ која би помогла Украјини ако Трамп оде са функције. Главни саветник Зеленског, Андриј Јермак, је, на пример, у среду позвао на убрзано чланство Украјине у Европској унији, што је, како је рекао, од суштинског значаја за јачање европске безбедности.

Састанак војсковођа

Британија је у четвртак домаћин састанка високих војних лидера из "коалиције вољних" иза затворених врата док припремају планове за предложене мировне снаге за Украјину.

Сматра се да је укључено више од 20 земаља, извјештавају ББЦ.

Очекује се да ће премијер Сир Кеир Стармер присуствовати у четвртак поподне након своје прве посете Бароуу, где би требало да положи кобилицу једне од британских нуклеарних подморница следеће генерације.

Планови за мировне снаге за Украјину предвођене Западом, наводно, прелазе у оперативну фазу.