Три године лидери САД и Русије нису разговарали директно, све до ове среде, када су то телефоном учинили руски председник Владимир Путин и Доналд Трамп, који је преузео дужност у Белој кући пре мање од месец дана.

Главна тема разговора било је постизање мира у Украјини, што је Доналд Трамп најавио током предизборне кампање коју планира да уради чим се врати у Белу кућу. Кремљ је у кратком саопштењу најавио разговор Трампа и Владимира Путина, а Трамп објавом на својој друштвеној мрежи Трутх Социал. Он је разговор описао као „дуг и веома продуктиван“, о чему је потом пријавио украјинског председника Володимира Зеленског.

Поводом најновијег разговора, Трамп је написао да „он (Зеленски), као и председник Русије Путин, жели мир“. Али Трамп инсистира да постизање мира значи да Украјина неће добити сву своју територију и да су врата НАТО-а за њу остала затворена, преноси НКСНУМКС. 

Без консултација са савезницима

Сасвим је јасно да такав план није оно на чему су до сада инсистирали Украјина, Европска унија и НАТО, а делом и САД док је на челу био Џо Бајден.

Сама чињеница да су Путин и Трамп разговарали а да се Трамп прво није консултовао са савезницима јасно показује у ком правцу се крећу Трампове мисли и акције“, каже нам стручњак за међународну политику Божо Ковачевић.

Трамп је преко секретара за одбрану обавестио све европске савезнике или НАТО савезнике да чланство Украјине у НАТО-у не долази у обзир и да је нереално очекивати повратак украјинског суверенитета у оквире у којима је био до 2014. године“, додаје он.

Трамп је спреман на уступке Русији

Ковачевић истиче да сам садржај разговора са Путином, како га је представио, сугерише да је Трамп, бар на речима, спреман на велике уступке.

„Обојица су помињала славну прошлост и заједничку борбу тадашњег Совјетског Савеза и САД против нацизма. Пристанком на такав разговор и евоцирањем тих успомена, Трамп је учинио уступак Путину јер Путин власти у Кијеву више пута назива нацистима. Ово сугерише да су се њих двојица сложили да овај елемент руске стратегије прихвате као преговарачку стратегију за Украјину. Русија и Америка дакле преговарају за Украјину, која ће тек бити обавештена о резултатима тих разговора“, напомиње Ковачевић.

„У свим односима, осим са Кином, САД су јачи партнер“

Ако се догађаји одвијају на овај начин, НАТО и Европа би могли да буду остављени по страни. Питали смо Ковачевића да ли је ово нека врста повратка на хладноратовске позиције моћи.

„Током Хладног рата, НАТО није био само инструмент за остваривање америчких интереса, већ и механизам за одвраћање Совјетског Савеза од напада на Западну Европу. Дакле, НАТО је био механизам заштите Западне Европе. Трамп очигледно више не види да је у интересу Америке да заштити Европу осим ако Европа није вољна да плати за ту заштиту. Његов приступ је врло једноставан: Европа се не може одбранити у случају могућег рата са Русијом, али Америка може. Али да би Америка то урадила, Европа то мора да плати“, истиче он.