
Аларм у Словенији и Хрватској: Само једно од десет деце има добру моторику
Када се посматра било који образац моторичког кретања, од десеторо деце, троје не може да изведе задати покрет, шесторо га изводи лоше, а само једно дете га изводи на задовољавајући начин. Ово су резултати истраживања данас представљеног у Ријеци, којим су научници из обе земље упозорити лоших моторичких способности младих генерација у Хрватској и Словенији.
Препоручено
Научни скуп је организовао Центар за дјечја истраживања Универзитета у Ријеци, а представљајући резултате истраживања доц. др. Вилко Петрић са Универзитета у Ријеци рекао је да добијени резултати нису добри.
– Мерења су вршена од априла прошле године, у петнаест вртића у Ријеци, Загребу, Копру и Љубљани, а све у сарадњи са Кинезиолошким факултетом, што је омогућило поуздану дијагностику. То што само једно од десет деце може да изведе моторичку шему није добро, јер они који то раде лоше штете свом здрављу – када се нешто не уради како треба, настају последице. Морамо напорно да радимо на томе. У последњих 60 година, моторичке способности деце су генерално смањене за 52 одсто. То значи да је данашња генерација деце упола снажнија, спорија, мање координирана и мање прецизна него 1960. године. Из године у годину добијамо генерације са све слабијом моториком, упозорио је доц. др. Петрић.
Упоређујући моторику деце из хрватских и словеначких градова, Петрић је рекао да највише забрињава функционална асиметрија, што значи да лева и десна страна деце нису једнаке.
– Проценат неједнакости који се толерише је до 20 одсто. Ипак, Ријека има одступања близу 50 одсто, Загреб и Копар више од 50 одсто, док су у Љубљани деца обухваћена истраживањем показала одступања од близу 80 одсто. Конкретно, то значи да када се дете игра и трчи, мења правац и игра игру, разлика између леве и десне ноге је превелика. Не може подједнако да користи обе ноге. То никако није добро, јер моторички развој тада не иде како би требало, нагласио је Петрић.
Разлог великог неслагања деце из Ријеке и Љубљане утврдиће се тек детаљнијим анализама резултата истраживања, али доц. проф. др. Петрић је упозорио да су у односу на прихватљиво одступање од 20 одсто функционалне асиметрије сва четири града забележила значајна одступања.