Палестински председник Махмуд Абас тврди да је наставак рата у Гази главна сврха убиства његовог политичког противника Исмаила Ханија.

Лидер Хамаса је живео у егзилу у Катару, али је убијен од пројектила током посете Техерану, чиме је извршио огроман притисак на Иран да узврати и прошири рат Израела са Хамасом и проиранским покретом Хезболах у Либану.

Као највиши политички лидер Хамаса, Ханије је одиграо кључну улогу у очекиваним преговорима о окончању израелске војне операције и будућности Газе. Без тога, уништени су сви посреднички напори Египта, Катара и других мировних иницијатива да ослободе Израелце заробљене од Хамаса, да повуку израелске снаге из Газе и да окончају сукоб уопште.

Абас, који је председник палестинских власти, али чија партија Фатах практично контролише само Западну обалу, назвао је Ханијејево убиство „кукавички чин“ и „опасан развој догађаја у израелској политици“.

- Нема сумње да је сврха убиства господина Ханија наставак и проширење рата. То ће имати негативне последице на преговоре о заустављању агресије и повлачењу израелских трупа из Газе - рекао је Абас руској агенцији РИА Новости, уочи посете Москви почетком следеће недеље.

Будућност Газе

Посета од 12. до 14. августа тумачи се као покушај да се Русија активније укључи у мировне напоре, посебно за успостављање власти на палестинским територијама када се израелске трупе повуку из Газе. Израелски премијер Бењамин Нетањаху инсистира на томе да се војна операција неће зауставити док Хамас не буде уништен, и инсистира да дуго након тога, вероватно годинама, израелске формације треба да остану распоређене на положајима у Гази како би се осигурало да палестински појас више не представља опасност за Израел Грађани.

Међународна заједница, земље региона, а посебно Сједињене Државе као главни савезник Израела, противе се идеји нове окупације. Сагласни су да ће Хамас предати власт и формирати прелазну владу, под строгом међународном контролом и покровитељством, до одржавања нових избора. Абас жели да његова администрација преузме контролу над Газом, барем привремено. Покрети Абас и Ханије ушли су у рат пре 17 година након што је Фатах одбио да прихвати резултате избора на којима је победио Хамас. У рату је погинуло близу 500 наоружаних људи и цивила, а Хамас је преузео пуну контролу над Газом.

– Појас Газе мора бити пребачен под контролу легитимних палестинских власти. Газом се мора управљати под окриљем Палестинске ослободилачке организације и легитимне палестинске владе. Оштро се противимо израелским плановима који предвиђају нека привремена решења – рекао је палестински председник руској агенцији.

Координација са Кремљом

Абас је најавио да ће са руским председником Владимиром Путином разговарати о мировном процесу у региону и „координационим позицијама“.

- Главна сврха наше посете биће консултације и размена мишљења о најновијим догађајима у палестинској и међународној арени, координација позиције и јачање билатералних односа у свим сферама - рекао је Абас за РИА новости.

Москва је суздржана у покушајима да посредује у окончању рата у Гази и чврсто је на становишту да је мир могућ само на основу међународно прихваћеног принципа „две државе”. Али Русија има велики утицај на власти у Техерану, које су рекли да су „дужне да се освете“ за Ханијево убиство, док му је Иран указао гостопримство.

Сергеј Шојгу, бивши министар одбране, а сада председник Савета за националну безбедност, јуче је у Техерану разговарао са новоизабраним иранским председником Масудом Пезешкијаном, који је изразио решеност да „прошири везе са стратешким партнером” Русијом.

У страху од узвратних напада Ирана или покрета Хезболах на Израел, многе земље су позвале своје грађане да одмах напусте Либан.

Од рата нико нема користи

Вашингтон, пак, директно и преко свих других земаља дипломатским каналима ка Техерану позива иранско руководство да се уздржи од одмазде, јер „ширење рата није у интересу Исламске Републике“. Државни секретар Ентони Блинкен оценио је да су ови дани "критичан тренутак за регион". Он је додао да Стејт департмент преко дипломата покушава даноноћно смири тензије.

– Све стране морају да се уздрже од ескалације. Све стране морају предузети кораке да смире тензије. Ескалација никоме није у интересу. То ће само довести до више сукоба, више насиља, више несигурности - рекао је Блинкен после састанка са својим аустралијским колегом у Вашингтону.

Државни секретар је у понедељак разговарао са катарским премијером шеиком Мохамедом бин Абдулрахманом ал-Танијем и египатским министром спољних послова Бадром Абделатијем, који су главни регионални посредници у мировном процесу.

Бела кућа је саопштила да су председник Џо Бајден и потпредседница Камала Харис, која је кандидат да га наследи, детаљно обавештени о ситуацији на Блиском истоку, посебно о претњама Ирана и проиранских покрета против Израела и америчких војника и цивили. Они су такође јуче обавештени о нападу у понедељак на америчке трупе у ваздушној бази Асад у Ираку како би утврдили какав би амерички одговор требало да буде.

Анонимни званичник упознат са брифингом рекао је Ројтерсу да су саветници за националну безбедност рекли Бајдену и Харису да „још увек није јасно када ће Иран и Хезболах започети узвратне акције против Израела и какав ће бити напад“.